г. Поједина енглеска имена програма су речи које постоје и на српском, делећи заједничко порекло (на пример, латинско или француско), или сложене по класичном узору. Доследне транскрипције са енглеског таквих имена умеју врло да одударају од одговарајуће српске речи и графички и изговорно, па се у изговору употребљава или домаћа реч или нека искварена мешавина. У таквим случајевима, предлаже се управо превођење домаћом речи: Gnome (окружење радне површи) као Гном уместо Ноум, Evolution (е-поштански клијент) као Еволуција уместо Еволушон (или мање строгог Еволушн), Cervisia (прочеље СУВ-а) као Цервисија уместо Сервиша.
-Када се овакво име помиње у спољашњем контексту, важи исти предлог без обзира на околности. (На пример, чак и име једног врло скупог и ускостручног програма америчког издавача, ProEngineer, практично неизоставно се изговара као /проинжењер/ уместо /проенџенир/.)
+Када се овакво име помиње у спољашњем контексту, важи исти предлог без обзира на околности. (На пример, чак и име једног врло скупог и ускостручног програма америчког издавача, ProEngineer, практично неизоставно се изговара као /проинжењер/ уместо /проенџинир/.)
д. Рачунарске игре су врло занимљива категорија, јер комбинују неколико супротстављених показатеља. Имена највећег дела игара на неки су начин везана за садржај или карактер игре, а код игара са израженом приповедачком цртом посве одговарају именима романа или филмова. Ова чињеница указивала би да имена игара треба преводити. Међутим, то се код нас никада није чинило, и енглески се доживљава скоро као „други матерњи језик“ међу играчима. По овоме су рачунарске игре сличне, рецимо, рок музици, где се не помишља ни на превођење ни на транскрипцију. На крају, посебно у новије време са порастом вишеиграња путем Интернета, много је игара изразито спортског карактера, са именима која ништа не говоре о природи игре. Овде би се паралела могла повући са играма са картама, чија су имена често транскрибована (бриџ, пасијанс, покер, блекџек).